Висина стене - 15м.
Ширина стене - 9,5м x 4,5м
Обим стене - 25м у основи и 32м на висини.
Изграђена је 1997. године, а капацитет је 15 стаза (смерова)
Цена једног пењања за 2009. је 150 дин.
Уписница, курс и партиципација ѕа вештачку стену на Ади, важи 10 годин. Цена је 3000 дин.
Месечна чланарина је 1000 дин. (у ову цену је урачунато пењање сваки дан, коришћење теретане и бајсова.

Иако је спортско пењање један од екстремних спортова, повреде су веома ретке. Опасност од повреде се практично може елиминисати, уз обавезу да се пењач придржава 3-4 прописана правила о безбедности.

Свакодневно пењући и померајући сопствену границу могућег, спортски пењачи сједињују максималан адреналински доживљај, изузетну психолошку стабилност, потпуно учешће свих мишића и лепоту меког, грациозног пењања.
Посебно се може истаћи да због специфичног положаја пењача при пењању (глава и кичма су доста савијени уназад) долази до исправљања кичменог стуба и правог држања тела. Поред тога, израчунато је да спортско пењање (пбред трчања уз степенице) спада у спортове који у јединици времена имају највећи калоријски утрошак.
...У пењању нема ривалства међу противничким клубовима, вике, галаме, противничке нетрпељивости, јер пењач се бори са самим собом и стеном у природним амбијентима као што су Ада Циганлија, Кошутњак, кањони, језера, планине и камене морске обале.

У алпским земљама Европе, половином деведесетих година, алпинисти којима је специјалност била пењање сувих стена техником слободног пењања (free climbing, где није дозвољено коришћење пењачке опреме за напредовање, већ она служи само као осигурање у случају пада), почели су развијати нову дисциплину која је убрзо добила назив "спортско пењање". У ствари, спортско пењање је настало услед промене циља пењања.
Уместо освајања врхова планина и стена, спортски пењачи су уз свакодневно вежбање снаге, гипкости и концентрације, савлађивали екстремно тешке детаље у стенама, чија је тежина високо изнад оног што је сматрано крајњом границом људских могућности, уз невероватну способност прелажења готово глатких стена, превиса и плафона у стенама.
Најбољи светски пењачи, пењући све теже и теже делове стена, односно пењачке смерове на
стенама, убрзо су почели померати дуго постојећу границу пењивог, стално померајући и
до садашњег времена подижући лимит - границу могућег.
Где се све пење?
Поред вештачких стена у Београду, постоје и три природне стене у Топчидеру, односно Кошутњаку. У вечерњим терминима пење се на вештачкој стени у Првој Београдској гимназији (свако вече од 20 - 23 часа. Стена не ради од 20. јуна до 31. августа)
У Србији постоје уређене стене за пењање на Вршачком брду, Голупцу, планини Стол, Јелашничкој клисури, Ваљеву, Гучи, Пријепољу и другим местима, а у Црној Гори на Дурмитору, Котору, Сутомору...
У већини европских држава постоје многи уређени пењачки центри.

Спортско пењачки клуб Вертикал је основан 1994. године и члан је Планинарског савеза Србије. Организатор је више такмичења у спортском пењању, међу којима су најзначајнија:

Клуб "Вертикал" са вештачком стеном на Ади представља пењачки центар такмичарских догађаја и окупљања нових чланова.

У клуб се могу учланити сви заинтересовани без обзира на године, тежину и физичку спремност. До сада, доња и горња старосна граница које су попеле стену до врха су 4 и 69 година.
Поред рекреативног пењања спроводе се и тренинзи које воде пењачки тренери, а за особе старије од 16 година предвиђен је пењачки курс. За бављење слободним пењањем нису потребне никакве посебне физичке предиспозиције - 99% пењача у свету пење рекреативно, док се свега 1 % такмичи или пење веома тешке стене.
Пријаве за курс и учлањење у клуб врше се на вештачкој стени на Ади.

Predsednik SPK VERTIKAL Beograd
Slavo Gluščević
Tel: 064/13-13-109
e-mail: slavo(0)drenik.net
web: www.vertikal.org.rs
mail: vertikal(0)nadlanu.com