Danubiusova kolonija u Los Anđelesu sve veća

Jelena Miladinović je prošle godine otisla na Univerzitet Juzna Kalifornija, gde suje dočekale dve veslačice „Danubiusa". Jelena nam govori o vremenu u Kaliforniji, treninzima, ali i takmičarskim planovima.

Imaš li neki savet za devojke koje žele da jednog dana dobiju veslačku stipendiju na nekom od univerziteta u Americi?

-Samo da dobro treniraju, da počnu na vreme da se pripremaju za engleski i polaganje testova (SAT i TOE-FL) i unapred kontaktiraju trenere Univerziteta na koje bi želele da apliciraju.

Možeš li nam opisati svoj prvi doživljaj Amerike i Univerziteta na kom studiraš?

- U prvom trenutku sam bila jako zbunjena. Morala sam odjednom da naučim sva mesta na kojima ću se kretati naredne četiri godine, da popunjavam veliku količinu dokumenata i upoznajem sve ljude sa kojima bih trebala da budem u kontaktu. Sve je otežavala nenaviknutost na strani jezik.

U Los Anđelesu si više od šest meseci; da li se sada navikla na treninge i na život na drugom kontinentu?

- Naravno. Što sam duže ovde sve se bolje uklapam i upoznajem okolinu i ljude. Klima mi se odmah dopala, uživam u letu koje traje cele godine.

Osim tebe, još dve devojke iz „Danubiusa" studiraju i veslaju na istom Univerzitetu, Ivana Filipović i Jelena Zelenović. Da li imate vremena za druženje i da li su ti one pomogle nekim savetima?

-Imamo vremena za druženje, ali to vreme je ograničeno zbog učenja i pripremanja ispita. Svakodnevno se viđamo na treninzima, tačnije deset puta nedeljno. Ivana i Jelena su mi pomogle praktičnim savetima: oko popunjavanja dokumenata, snalaženja i školskih zahteva.

Koliko se razlikuju uslovi u kojima si trenirala u Novom Sadu od uslova koje sada imate?

-Uslovi se dosta razlikuju. Na Univerzitetu imamo veliki tim od oko 30 devojaka. Svaka trudi da bude što bolja i na taj način smo kao tim jače. Ovde veslamo cele godine (zbog klimatskih uslova), sve nam je obezbeđeno i dobro organizovano.

Možeš li da nam opišeš jedan svoj radni dan, koji pored treninga podrazumeva i prisustvo na predavanjima i učenje?

-Svako jutro u 6:15 polazimo na trening autobusom i završavamo oko 9:30. Nakon toga imam predavanja. Zatim, u 14 sati (ponedeljkom, sredom i petkom) imamo drugi trening sa koga se vraćamo oko 18 da bi oni koji imaju kasnije predavanja mogli da stignu. Tako da posle 16 sati imam vremena za učenje i slobodne aktivnosti.

Da li ti je rad u Americi pomogao da postižeš bolje rezultate, pre svega na ergometru?

-Jeste, baš zato što je sve odlicno organizovano i što imamo veliki tim koji „vuče" napred, moj ergometarski rezultat je za 14 sekundi bolji na distanci od 2000m.

Kakvi su takmicarski planovi tvog osmerca, odnosno koje su glavne regate za koje se pripremate?

-Plan nam je da uvek zauzmemo što bolje mesto u flnalu. Zauzele smo treće mesto 3. aprila u San Diegu, uskoro nas očekuje velika trka u Virdžiniji, a zatim dve nedelje kasnije u Sakramentu. Najvažnija trka je kra-jem maja, NCAA prvenstvo Amerike.

Znamo da u Srbiji na takmičenjima gotovo da i nema rimen disciplina za žene, kako si se navikla na rimen veslanje i to još u najvećoj veslačkoj disciplini?

-Na početku nisam imala osećaj za rimen jer sam od početka svoje veslačke karijere veslala skul. Mada, sada sam se skroz privikla i nekako mi se rimen čak i više sviđa od skula.

A. Petrašković
 

Istorijat
Veslanje je poznato još od najstarijih vremena. Kinezi su prvi upotrebljavali duge čamce na rekama i jezerima, a Grci su priređivali veslačka takmičenja još na Panatenejskim i Istmijskim igrama. Prva zabelžena veslačka takmičenja su održana još 1315. godine u Veneciji. Kao sport veslanje se pojavilo u Engleskoj u XVIII veku. Prva trka „šesteraca.“ održana je u Londonu 1715.
Moderni veslački sport nastao je u gradiću Henliju na Temzi nedaleko od Londona. Prva henlijevska veslačka regata održana je 1826. Najpoznatija veslačka regata, ona između univerziteta Oksford i Kembridž počinje svoju istoriju 1829. godine i traje sve do danas.
Međunarodna veslačka federacija FISA (Fédéeration Internationale des Sociétés d‘Aviron) osnovana je u Torinu 1892., a već 1893. održano je Prvo Evropsko prvenstvo, koje od tada održava svake godine.. Žene su se priključile od 1954.
Od 1962 u nepravilnim razmacima održava se i prvenstvo sveta. za muške, od 1974. i za žene.
Veslanje nije bilo na programu prvih Olimpijskih igara 1896. ali već u Parizu 1900. je uvršteno u program i od tada je prisutno na svim dosadašnjim letnjim igrama u muškoj , a od 1976. i u ženskoj konkurenciji.

Discipline u veslanju

Veslački čamvi su često menjali oblik i konstrukciju. Tako su npr.prva pomična sedišta u čamcu koja su upotrebljena 1896. izazvala velike promene u tehnici veslanja. Postoje dve vrste čamaca i predstavljaju dve veslačke forme: rimen i skul. U rimenu, svaki veslač vesla jednim veslom (dužine oko 3.8 m), dok u skulu vesla sa dva vesla (svako dužine oko 3 m). Na engleskom se za čamac često upotrebljava izraz shell (školjka, ljuska, kostur ) i to zbog toga jer mu je oplata često tanka svega nekoliko milimetara da bi se postigla što manja težina. Ovi čamci su i vrlo dugi i dok su oni takmičarski često uski koliko je kod to moguće, čamci za trening ili rekreaciju mogu biti i nešto širi.
Svaki je veslač leđima okrenut smeru kretanja čamca i sila se proizvodi sinhronizovanom kretnjom veslačevih nogu, trupa i ruku preko vesla na vodu. Veslač sedi na pokretnom sedištu koje se pomera na dve paralelne šine.
Svako veslo leži u „viljušci“ U-oblika pričvršćenoj na metalnoj osovini koja je napravljena od metalnih cevi i čvrsto je pričvršćena na trup čamca. Iznimka su neki evropski rekreativni čamci kod kojih je viljuška direktno postavljena na valobran.
Tipovi veslačkih čamaca dalje su podeljeni prema broju veslača u njima.

Rimen čamci (svaki veslač jedno veslo)
Ovi čamci mogu imati kormilara - lice koje upravlja čamcem pomoću kormila i potstiče veslače.
Uz naziv čamca navedena je i oznaka (simbol) za svaki čamac kao i dimenzije.

• Dvojac s kormilarom, oznaka 2+. Dva rimen veslača i kormilar. Dvojci su dugi 12 m i teški 30-tak kg.
• Dvojac bez kormilara, oznaka 2-. Dva rimen veslača bez kormilara.
  
• Četverac s kormilarom, oznaka 4+. Četiri rimen veslača i kormilar. Četverci su dugi 14 m i teški 50-tak kg.
  
• Četverac bez kormilara, 4-. Četiri rimen veslača bez kormilara.
  
• Osmerac, 8+ Osam rimen veslača s kormilarom. Osmerac je dug oko 16 m i težak oko 100 kg.
  

Upravljanje u čamcima bez kormilara (dvojac i četverac) je ostvarano preko kormila koje je sistemom sajli povezano za nogare jednog od veslača (nogari su uporište na kojem su pričvršćena veslačeva stopala ).

Skul čamci (svaki veslač dva vesla)

Samo retko ovi čamci imaju kormilara. Upravljanje se najčešće ostvaruje primenom veće sile na veslo s jedne strane čamca. Ruke se ukrštaju, najčešće leva iznad desne, tokom ciklusa zaveslaja, i najčešće je leva ispred desne u kretanju.

• Skif ili samac (1 X) Jedan veslač - skuler. Skif je dug oko 8 m i širok 30-tak cm. Takmičarski čamci mogu biti i lakši od 14 kg. Kraće i šire izrade se često vide kao skifovi za rekreaciju.
• Dubl skul (2X) Dva skulera. Većina dublova se mogu iskoristiti i kao dvojci bez, kormilara uz prepravku dela za rimen vesla. Ako se upotrebljava kao dvojac, obično se dodaje i kormilo. Postoje i verzije dublova za rekreaciju.
• Četverac skul (4X) Četiri skulera. Engleski izraz je često "Quad". Obično ima kormilo slično kao četverac bez kormilara, a uz prepravke za rimen vesla može se koristiti i kao četverac bez kormilara.
• Osmerac skul (8X) Osam skulera. Ovo je vrlo retka varijanta, iako se upotrotrebljava u Velikoj Britaniji, prvenstveno u trkama mlađih kategorija, kod kojih nije dozvoljeno rimen veslanje.
  

Težinske kategorije
Prema telesnoj težini veslači se dele u dve težinske kategorije:

• teški veslači (heavyweight, HWT) i
• laki veslači ( lightweight, LWT).
  
• Laki veslači (M LWT). Za posade lakih veslača, 72.5 kg je pojedinačni maksimum, dok prosek težine posade u čamcu ne sme biti veći od 70 kg.
  
• Lake veslačice (W LWT). Pojedinačni maksimum za veslačice je 59 kg, a prosek težine posade u čamcu ne sme preći 57 kg. U SAD-u, žene imaju samo pojedinačni maksimum, dok na prosek težine nema ograničenja.
  

Takmičarski čamac se obično proizvodi imajući u vidu težinsku kategoriju koja će ga koristiti. Sve do nedavno, na Olimpijskim igrama su bile zastupljene samo kategorije teških veslača, ali su od 1996. godine uvedene i dicipline za lake veslače, i to LM2x, LM4- i LW2x.
Olimpijske i neolimpijske discipline
Trenutno je u olimpijskom programu samo deo veslačkih disciplina. Razlog je potreba da se broj takmičara na Olimpijskim igrama drži u dogovorenim granicama.

Olimpijske discipline

• muški: M1H (skif), M2- (dvojac bez kormilara), M4- (četverac bez kormilara), M2H (dubul skul), M4H (četverac skul), M8+ (osmerac)
• žene: W1H (skif), W2- (dvojac bez kormilara), W2H (dvojac skul), W4H (četverac skul), M8+ (osmerac)
  
• laki veslači: LM2H (laki dvojac skul), LM4- (laki četverac bez kormilara)
  
• lake veslačice: LW2H (laki dvojac skul)
  

Neolimpijske discipline (prisutne na Svetskim prvenstvima u veslanju ali ne i na Olimpijskim igrama)

• muški: M2+ (dvojac s kormilarom), M4+ (četverac s kormilarom)
• žene: W4- (četverac bez kormilara)
  
• laki veslači: LM1H (laki skif), LM2- (laki dvojac bez kormilara), LM4H (laki četverac skul ), LM8+ (laki osmerac)
  
• lake veslačice: LW1H (laki skif), LW4H (laki četverac skul)