Danubiusova kolonija u Los Anđelesu sve veća

Jelena Miladinović je prošle godine otisla na Univerzitet Juzna Kalifornija, gde suje dočekale dve veslačice „Danubiusa". Jelena nam govori o vremenu u Kaliforniji, treninzima, ali i takmičarskim planovima.

Imaš li neki savet za devojke koje žele da jednog dana dobiju veslačku stipendiju na nekom od univerziteta u Americi?

-Samo da dobro treniraju, da počnu na vreme da se pripremaju za engleski i polaganje testova (SAT i TOE-FL) i unapred kontaktiraju trenere Univerziteta na koje bi želele da apliciraju.

Možeš li nam opisati svoj prvi doživljaj Amerike i Univerziteta na kom studiraš?

- U prvom trenutku sam bila jako zbunjena. Morala sam odjednom da naučim sva mesta na kojima ću se kretati naredne četiri godine, da popunjavam veliku količinu dokumenata i upoznajem sve ljude sa kojima bih trebala da budem u kontaktu. Sve je otežavala nenaviknutost na strani jezik.

U Los Anđelesu si više od šest meseci; da li se sada navikla na treninge i na život na drugom kontinentu?

- Naravno. Što sam duže ovde sve se bolje uklapam i upoznajem okolinu i ljude. Klima mi se odmah dopala, uživam u letu koje traje cele godine.

Osim tebe, još dve devojke iz „Danubiusa" studiraju i veslaju na istom Univerzitetu, Ivana Filipović i Jelena Zelenović. Da li imate vremena za druženje i da li su ti one pomogle nekim savetima?

-Imamo vremena za druženje, ali to vreme je ograničeno zbog učenja i pripremanja ispita. Svakodnevno se viđamo na treninzima, tačnije deset puta nedeljno. Ivana i Jelena su mi pomogle praktičnim savetima: oko popunjavanja dokumenata, snalaženja i školskih zahteva.

Koliko se razlikuju uslovi u kojima si trenirala u Novom Sadu od uslova koje sada imate?

-Uslovi se dosta razlikuju. Na Univerzitetu imamo veliki tim od oko 30 devojaka. Svaka trudi da bude što bolja i na taj način smo kao tim jače. Ovde veslamo cele godine (zbog klimatskih uslova), sve nam je obezbeđeno i dobro organizovano.

Možeš li da nam opišeš jedan svoj radni dan, koji pored treninga podrazumeva i prisustvo na predavanjima i učenje?

-Svako jutro u 6:15 polazimo na trening autobusom i završavamo oko 9:30. Nakon toga imam predavanja. Zatim, u 14 sati (ponedeljkom, sredom i petkom) imamo drugi trening sa koga se vraćamo oko 18 da bi oni koji imaju kasnije predavanja mogli da stignu. Tako da posle 16 sati imam vremena za učenje i slobodne aktivnosti.

Da li ti je rad u Americi pomogao da postižeš bolje rezultate, pre svega na ergometru?

-Jeste, baš zato što je sve odlicno organizovano i što imamo veliki tim koji „vuče" napred, moj ergometarski rezultat je za 14 sekundi bolji na distanci od 2000m.

Kakvi su takmicarski planovi tvog osmerca, odnosno koje su glavne regate za koje se pripremate?

-Plan nam je da uvek zauzmemo što bolje mesto u flnalu. Zauzele smo treće mesto 3. aprila u San Diegu, uskoro nas očekuje velika trka u Virdžiniji, a zatim dve nedelje kasnije u Sakramentu. Najvažnija trka je kra-jem maja, NCAA prvenstvo Amerike.

Znamo da u Srbiji na takmičenjima gotovo da i nema rimen disciplina za žene, kako si se navikla na rimen veslanje i to još u najvećoj veslačkoj disciplini?

-Na početku nisam imala osećaj za rimen jer sam od početka svoje veslačke karijere veslala skul. Mada, sada sam se skroz privikla i nekako mi se rimen čak i više sviđa od skula.

A. Petrašković
 

Istorijat
Veslanje je poznato još od najstarijih vremena. Kinezi su prvi upotrebljavali duge čamce na rekama i jezerima, a Grci su priređivali veslačka takmičenja još na Panatenejskim i Istmijskim igrama. Prva zabelžena veslačka takmičenja su održana još 1315. godine u Veneciji. Kao sport veslanje se pojavilo u Engleskoj u XVIII veku. Prva trka „šesteraca.“ održana je u Londonu 1715.
Moderni veslački sport nastao je u gradiću Henliju na Temzi nedaleko od Londona. Prva henlijevska veslačka regata održana je 1826. Najpoznatija veslačka regata, ona između univerziteta Oksford i Kembridž počinje svoju istoriju 1829. godine i traje sve do danas.
Međunarodna veslačka federacija FISA (Fédéeration Internationale des Sociétés d‘Aviron) osnovana je u Torinu 1892., a već 1893. održano je Prvo Evropsko prvenstvo, koje od tada održava svake godine.. Žene su se priključile od 1954.
Od 1962 u nepravilnim razmacima održava se i prvenstvo sveta. za muške, od 1974. i za žene.
Veslanje nije bilo na programu prvih Olimpijskih igara 1896. ali već u Parizu 1900. je uvršteno u program i od tada je prisutno na svim dosadašnjim letnjim igrama u muškoj , a od 1976. i u ženskoj konkurenciji.

Discipline u veslanju

Veslački čamvi su često menjali oblik i konstrukciju. Tako su npr.prva pomična sedišta u čamcu koja su upotrebljena 1896. izazvala velike promene u tehnici veslanja. Postoje dve vrste čamaca i predstavljaju dve veslačke forme: rimen i skul. U rimenu, svaki veslač vesla jednim veslom (dužine oko 3.8 m), dok u skulu vesla sa dva vesla (svako dužine oko 3 m). Na engleskom se za čamac često upotrebljava izraz shell (školjka, ljuska, kostur ) i to zbog toga jer mu je oplata često tanka svega nekoliko milimetara da bi se postigla što manja težina. Ovi čamci su i vrlo dugi i dok su oni takmičarski često uski koliko je kod to moguće, čamci za trening ili rekreaciju mogu biti i nešto širi.
Svaki je veslač leđima okrenut smeru kretanja čamca i sila se proizvodi sinhronizovanom kretnjom veslačevih nogu, trupa i ruku preko vesla na vodu. Veslač sedi na pokretnom sedištu koje se pomera na dve paralelne šine.
Svako veslo leži u „viljušci“ U-oblika pričvršćenoj na metalnoj osovini koja je napravljena od metalnih cevi i čvrsto je pričvršćena na trup čamca. Iznimka su neki evropski rekreativni čamci kod kojih je viljuška direktno postavljena na valobran.
Tipovi veslačkih čamaca dalje su podeljeni prema broju veslača u njima.

Rimen čamci (svaki veslač jedno veslo)
Ovi čamci mogu imati kormilara - lice koje upravlja čamcem pomoću kormila i potstiče veslače.
Uz naziv čamca navedena je i oznaka (simbol) za svaki čamac kao i dimenzije.

• Dvojac s kormilarom, oznaka 2+. Dva rimen veslača i kormilar. Dvojci su dugi 12 m i teški 30-tak kg.
• Dvojac bez kormilara, oznaka 2-. Dva rimen veslača bez kormilara.
  
• Četverac s kormilarom, oznaka 4+. Četiri rimen veslača i kormilar. Četverci su dugi 14 m i teški 50-tak kg.
  
• Četverac bez kormilara, 4-. Četiri rimen veslača bez kormilara.
  
• Osmerac, 8+ Osam rimen veslača s kormilarom. Osmerac je dug oko 16 m i težak oko 100 kg.
  

Upravljanje u čamcima bez kormilara (dvojac i četverac) je ostvarano preko kormila koje je sistemom sajli povezano za nogare jednog od veslača (nogari su uporište na kojem su pričvršćena veslačeva stopala ).

Skul čamci (svaki veslač dva vesla)

Samo retko ovi čamci imaju kormilara. Upravljanje se najčešće ostvaruje primenom veće sile na veslo s jedne strane čamca. Ruke se ukrštaju, najčešće leva iznad desne, tokom ciklusa zaveslaja, i najčešće je leva ispred desne u kretanju.

• Skif ili samac (1 X) Jedan veslač - skuler. Skif je dug oko 8 m i širok 30-tak cm. Takmičarski čamci mogu biti i lakši od 14 kg. Kraće i šire izrade se često vide kao skifovi za rekreaciju.
• Dubl skul (2X) Dva skulera. Većina dublova se mogu iskoristiti i kao dvojci bez, kormilara uz prepravku dela za rimen vesla. Ako se upotrebljava kao dvojac, obično se dodaje i kormilo. Postoje i verzije dublova za rekreaciju.
• Četverac skul (4X) Četiri skulera. Engleski izraz je često "Quad". Obično ima kormilo slično kao četverac bez kormilara, a uz prepravke za rimen vesla može se koristiti i kao četverac bez kormilara.
• Osmerac skul (8X) Osam skulera. Ovo je vrlo retka varijanta, iako se upotrotrebljava u Velikoj Britaniji, prvenstveno u trkama mlađih kategorija, kod kojih nije dozvoljeno rimen veslanje.
  

Težinske kategorije
Prema telesnoj težini veslači se dele u dve težinske kategorije:

• teški veslači (heavyweight, HWT) i
• laki veslači ( lightweight, LWT).
  
• Laki veslači (M LWT). Za posade lakih veslača, 72.5 kg je pojedinačni maksimum, dok prosek težine posade u čamcu ne sme biti veći od 70 kg.
  
• Lake veslačice (W LWT). Pojedinačni maksimum za veslačice je 59 kg, a prosek težine posade u čamcu ne sme preći 57 kg. U SAD-u, žene imaju samo pojedinačni maksimum, dok na prosek težine nema ograničenja.
  

Takmičarski čamac se obično proizvodi imajući u vidu težinsku kategoriju koja će ga koristiti. Sve do nedavno, na Olimpijskim igrama su bile zastupljene samo kategorije teških veslača, ali su od 1996. godine uvedene i dicipline za lake veslače, i to LM2x, LM4- i LW2x.
Olimpijske i neolimpijske discipline
Trenutno je u olimpijskom programu samo deo veslačkih disciplina. Razlog je potreba da se broj takmičara na Olimpijskim igrama drži u dogovorenim granicama.

Olimpijske discipline

• muški: M1H (skif), M2- (dvojac bez kormilara), M4- (četverac bez kormilara), M2H (dubul skul), M4H (četverac skul), M8+ (osmerac)
• žene: W1H (skif), W2- (dvojac bez kormilara), W2H (dvojac skul), W4H (četverac skul), M8+ (osmerac)
  
• laki veslači: LM2H (laki dvojac skul), LM4- (laki četverac bez kormilara)
  
• lake veslačice: LW2H (laki dvojac skul)
  

Neolimpijske discipline (prisutne na Svetskim prvenstvima u veslanju ali ne i na Olimpijskim igrama)

• muški: M2+ (dvojac s kormilarom), M4+ (četverac s kormilarom)
• žene: W4- (četverac bez kormilara)
  
• laki veslači: LM1H (laki skif), LM2- (laki dvojac bez kormilara), LM4H (laki četverac skul ), LM8+ (laki osmerac)
  
• lake veslačice: LW1H (laki skif), LW4H (laki četverac skul)

www.athleticscholarships.net

Sportske stipendije USA

Za vise informacija pogledajte, Medjunarodni akademski centar - Beograd , examenglish.com,  www.athleticscholarships.net 

 Sta je to sportska stipendija?

Studije u SAD su veoma skupe i cena jedne godine može se kretati u rasponu od nekoliko hiljada do pedesetak hiljada dolara. Sportske stipendije se dodeljuju talentovanim sportistima koji ce tokom studija odredeni univerzitet predstavljati na takmicenjima.

Zasto se dodeljuju sportske stipendije?

Sportske ekipe i pojedinci na univerzitetskim takmicenjima reklamiraju samo univerzitet i rezultati sa takmicenja su prakticno deo marketinskih aktivnosti institucije za privlacenje potencijalnih studenata. Zbog toga se sportska stipendija može posmatrati i kao finansijska investicija. Angažovani treneri odlucuju kome ce i kako rasporediti stipendijsku svotu koju imaju na raspolaganju za akademsku godinu.

 Koliko traje jedna sezona?

Prvenstva se održavaju u razlicitim semestrima, odnosno sportovi se dele po sezonama u kojima se održavaju takmicenja:

U jesenjoj sezoni - kros (Ž i M), hokej na travi (Ž), americki fudbal (M), fudbal (Ž i M), odbojka (Ž), vaterpolo (M);
U zimskoj sezoni - kosarka (Ž i M), kuglanje (Ž), macevanje (Ž i M), gimnastika (Ž i M), hokej na ledu (Ž i M), streljastvo (Ž i M), skijanje (Ž i M), plivanje i ronjenje (Ž i M), dvoranska atletika (Ž i M), rvanje (M);
U prolecnoj sezoni - bejzbol (M), softbol (Ž), golf (Ž i M), lacrosse (Ž i M), veslanje (M), tenis (Ž i M), atletika (Ž i M), odbojka (M), vaterpolo (Ž).

Posle regularne sezone sledi play-off na regionalnom takmicenju, a zatim nacionalno prvenstvo. Za vreme prvenstva, uobicajeni su svakodnevni treninzi, u nekim rangovima takmicenja i po dva puta dnevno, kao i dve prvenstvene utakmice u sedmici. Svaki trener kreira svoj raspored po sopstvenom planu i dogovorenim utakmicama, a nije neuobicajeno ni putovanje po celom kontinentu u periodima takmicenja.

Koliko se ozbiljno i profesionalno trenira na univerzitetu?

Na americkim univerzitetima, kao i u svim profesionalnim sredinama, sve se meri rezultatom. Rezultati, plasman ekipe ili uspeh sportista u individualnim sportovima odreduju tretman sporta na univerzitetu, marketinski doprinos, pa cak i finansijsku naknadu trenera.

Tako su na nivou profesionalnog i sami treninzi, pripreme i odnos prema univerzitetskom sportu. Trening je vrlo intenzivan i svakodnevno traje oko 2 sata pod nadzorom trenera i pomocnih trenera. Redovno se ide i u teretanu i na trcanje, kao dodatne aktivnosti. Uglavnom se trenira poslepodne, izmedu 14 i 17h, ali to je vec u domenu slobodne procene svakog trenera i univerziteta.

Treneri traže maksimalnu angažovanost u vrhunskim profesionalnim uslovima. Mnogi studenti nakon cetiri godine intenzivnog sporta na univerzitetu nastave svoju karijeru kao profesionalni sportisti.

Koja se liga igra na univerzitetima?

Za razliku od nama poznatih sportova i klubova na svim nivoima takmicenja, u SAD se amaterski sport iskljucivo odigrava u univerzitetskim ligama. Postoje dve glavne organizacije univerzitetskog sporta, a svaka od njih je podeljena na nekoliko divizija. To su:

NCAA: "National Collegiate Athletic Association" ( www.ncaa.org ) i
NAIA: "National Association of Intercollegeiate Athletics" ( www.naia.org )

Univerziteti se razvrstavaju u 5 divizija (3 NCAA i 2 NAIA) po raznim kriterijumima, kao sto su velicina univerziteta, broj ponudenih sportova i tome slicni faktori - a ne, kao sto je uobicajeno u evropskim klubovima, prema kvalitetu ekipa. Tako se dogada da su najbolje ekipe iz NCAA division II znatno bolje nego ekipe iz NCAA division I sa donjeg i srednjeg dela lestvice.

Postoji i glavna organizacija visih skola, takozvanih "Junior college" u kojima se takode studenti takmice i koje daju sportske stipendije. To je:

NJCAA: "National Junior College Athletic Association" ( www.njcaa.org ).

Ponekad je Junior college idealan izbor za pocetak studija u SAD, jer je lako izvodljivo prebaciti se kasnije na koledže ili univerzitete, odnosno cetvorogodisnje studije.

NCAA obuhvata tri divizije:

NCAA division I je najveca i najjaca divizija, u kojoj se takmici najveci broj velikih univerziteta i najstriktnija su pravila takmicenja. Pravo na ucestvovanje imaju sportisti do 26 godina starosti.
U NCAA division II ucestvuju nesto "manji" univerziteti. U ovoj diviziji ne postoji ogranicenje po pitanju starosti sportista, ali postoji ogranicenje vezano za broj semestara u kojima sportista može nastupati za univerzitet.
Univerziteti iz NCAA division III za razliku od ostalih divizija ne dodeljuju sportske stipendije, ali vrlo cesto daju akademske stipendije i finansijsku pomoc, sto takode može biti pogodan nacin za pokrivanje troskova studija.

NCAA ima svoju agenciju "NCAA Initial Eligibility Clearinghouse" koja je ovlascena za dodelu dozvola za takmicenja. Za ucestvovanje u Divizijama I i II obavezna je on-line prijava i sportska licenca za nastup.

NAIA je samo jedna liga, izuzev takmicenja u kosarci, gde su ekipe rasporedene u 2 divizije, zbog prevelikog broja takmicara.

Nivo NAIA se smatra nižim od NCAA u mnogim sportovima i može se uporediti sa NCAA division II , ali to u mnogim slucajevima nije doslovno tako. Naime, zbog manjih ogranicenja u broju stranaca i nepostojanja starosne granice, kvalitet nekih sportova može biti cak i veci nego u NCAA division I i II.

NAIA ligu cine vecinom manji univerziteti sa manjom ponudom sportova.

Koliko dobar sportista treba biti za univerzitetsko takmicenje i dobijanje sportske stipendije?

Na pitanje - sta znaci "kvalitetan" sportista za takmicenja u studentskim ligama americkih univerziteta - nije lako ni jednostavno odgovoriti. To je moguce uciniti samo na temelju vlastitog iskustva, prakticno poredenjem kvaliteta kandidata sa zahtevanim nivoom igre u NCAA, NAIA ili NJCAA ligama.

U mnogim sportovima je tesko odrediti performanse i to je najveci izazov americkih trenera pri odabiru sportista iz drugih zemalja.

Važno je napomenuti da kvalitet akademskog programa univerziteta nije nužno u vezi sa kvalitetom sportskog tima. Isto tako, kvalitet sportskih timova u razlicitim sportovima unutar jednog univerziteta može znatno varirati, npr. kosarkaski tim može biti na nivou takmicenja za nacionalnu titulu, dok istovremeno fudbalski tim istog univerziteta može biti najlosiji tim u svojoj ligi.

Iako se može ciniti da je nivo kosarkaske igre na americkim univerzitetima izuzetno visok, moramo napomenuti da je to najmasovniji sport i da gotovo svi univerziteti imaju kosarkasku ekipu. Masovnost znaci da postoji i veliki broj stipendija koje cekaju svoje vlasnike. I zaista ima nekoliko vrhunskih ekipa na kojima su nekada igrale danasnje NBA zvezde, ali ima i mnogo prosecnih ekipa u kojima nasi kandidati mogu pronaci svoje mesto i stipendiju. Za neke druge sportove je prica potpuno suprotna - na primer manji broj univerziteta ima vaterpolo ekipu, ali je kvalitet igre znatno niži, pa su samim tim su i sanse nasih kandidata vece.

Sta mogu studirati sa sportskom stipendijom?

Sportska stipendija regulise samo pokrivanje troskova studiranja i ne odreduje izbor fakulteta. Upis na fakultet je za sportiste isti kao i upis svih ostalih studenata. Sta cete studirati zavisi i od toga sta sve univerzitet nudi u svom programu.

 Na kojim univerzitetima je moguce dobiti sportsku stipendiju?

Sportske stipendije nude Community Colleges, Junior Colleges (vise skole), Colleges i Universities (4-godisnje studije).

ISA Beograd saraduje sa nizom visokoobrazovnih institucija iz svih kategorija, izmedu ostalih sa Junior college-ima kao sta je npr. Tompkins Cortland Community College; mnogim državnim univerzitetima poput San Jose State University, CSU Fullerton, UConn, University of North Carolina, Stony Brook University; privatnim univerzitetima poput Missiouri Valley College, Saint Mary's College, Holy Names University; kao i najboljim svetskim Ivy League univerzitetima kao sto su Harvard, Cornell i Princeton.

 Sta karakterise americki vid obrazovanja i koje su njegove prednosti?

Americki nacin obrazovanja znatno se razlikuje od evropskih. Osim sto postoje organizovana sportska takmicenja i mogucnost dobijanja sportske stipendije, postoji i nekoliko drugih razlika u sportskom i akademskom smislu.

a) fleksibilnost

Ukoliko to žele, studenti mogu izabrati konkretnu materiju iz koje žele dobiti diplomu tek posle 2 godine od pocetka studija. Tada prve 2 godine studija u rubrici "major", sta oznacava koncentraciju predmeta, a kasnije diplomu, može stajati "undecided". To je moguce promeniti u bilo kom trenutku, a do tada je moguce slusati i polagati opste predmete ili predmete po izboru u cilju istraživanja vlastitih interesovanja. Ukoliko jos uvek ne znate sta tacno želite da studirate ova opcija je idealna za vas.

b) semestri i trimestri

Akademska godina se može sastojati od 2 semestra ili 3 trimestra, a to zavisi od politike svakog pojedinacnog univerziteta.

Ukoliko je nastava podeljena na semestre (kao sto je slucaj na vecini univerziteta), prvi semestar traje od septembra do decembra, a drugi od januara do maja. Postoji i opcija ljetnje skole, kao treci semestar.

Ako je nastava podeljena u trimestre, akademska godina se deli na 3 intervala u istom godisnjem periodu, od avgusta do maja.

c) krediti

Da bi diplomirao, svaki student mora kompletirati u proseku 120 kredita. To iznosi izmedu 15 i 20 kredita po semestru (dva semestra po godini). Svaki predmet racuna se u proseku 3 do 4 kredita. Studenti biraju predmete na pocetku semestra po svojoj želji. Za studenta-sportistu to je od neprocenjivog znacaja jer se može posvetiti svakodnevnim treninzima a da to ne utice na zavrsavanje fakulteta.

d) Ocenjivanje (GPA)

Sistem ocenjivanja je razlicit od naseg i mnogih evropskih sistema skolovanja. Ocene su gradirane u rasponu od A do F, pri cemu je:

A = 4 boda (istovetno kao nasa ocena 5)
B = 3 boda,
C = 2 boda,
D = 1 bod (najniža prolazna ocena),
F = Fail (oznacava nedovoljno znanje, odnosno ponavljanje predmeta).

Za dobijanje diplome Bachelor, treba imati prosek C ili prosek 2.0 GPA (grade point average). Taj prosek je potrebno održavati i zbog sportskih takmicenja, jer svaki prosek ispod navedene granice znaci gubitak prava nastupanja u u sportskim takmicenjima i ugrožava mogucnost obnavljanja sportske stipendije iz godine u godinu.

Za diplomu Master treba imati prosek B ili 3.0 GPA.

e) odnos profesor - student

Americki univerziteti su sjajno opremljene institucije velikih mogucnosti. Studiranje je vise prilagodeno pojedincu nego sto je to slucaj kod nas ili u nekoj od drugih evropskih zemalja. Grupe koje zajedno prate nastavu najcesce su sastavljene od 20-ak studenata sto omogucuje profesorima da posvete vise pažnje i vremena svakom pojedincu. Odnos izmedu profesora i studenata je veoma blizak i cesto profesori daju studentima i svoje privatne telefonske brojeve za slucaj da su im potrebna dodatna objasnjenja i pomoc. Za sportiste je ovo jos jedna od prednosti, jer mogu tražiti i besplatno dobiti dopunske individualne casove iz predmeta iz kojih im je to potrebno.

Koji su uslovi studiranja na americkim univerzitetima?

Uslovi za upis na univerzitet sa sportskom stipendijom su isti kao i za sve ostale studente i ne postoje izuzeci. Da bi se studiralo u SAD potrebno je zavrsiti neophodnih 12 godina skolovanja, osim u pojedinim saveznim državama koje dozvoljavaju upis na Junior college i sa trogodisnjom srednjom skolom. Ukoliko si vec student na nekom fakultetu, postoji mogucnost da uz priznanje vec apsolviranih semestara upises studije u SAD. U ovim slucajevima postoje složeni propisi po pitanju starosnog ogranicenja za sportiste, koji se proveravaju ponaosob za svaku diviziju i organizaciju.

Sta je to SAT test?

SAT (Scholastic Aptitude/Assessment Test ) je kombinovani test iz engleskog jezika i matematike, koji je neophodan za prijavu na americke univerzitete i NCAA Clearinghouse. Prijavljivanje za polaganje SAT testa možete obaviti preko službene web stranice testa - www.collegeboard.com

Šta je to TOEFL test?

TOEFL (Test of English as a Foreign Language) je test osteg znanja engleskog jezika koji je potreban za upis na univerzitet. Prijavljivanje za polaganje TOEFL testa možete obaviti preko službene web stranice testa - www.toefl.org.

Sta je to NCAA Clearinghouse?

NCAA Clearinghouse je specijalizovana agencija NCAA organizacije koja dodeljuje sportistima licence za nastupanje u takmicenjima. Prijava je obavezna za sve koji ce se takmiciti u NCAA takmicenju i trenutno kosta $75. Vise informacija, kao i prijave možete naci na www.ncaaclearinghouse.net.

Mogu li dobiti sportsku stipendiju i za magistraturu, odnosno graduate school?

Stipendije se prvenstveno nude za undergraduate studies, tj. Bachelor diplomu, ali moguce je u posebnim okolnostima da budete student-sportista i pri upisanom magisterijumu, ili tzv. graduate studies. Posebnost tog slucaja ogleda se u licenci za ucestvovanje u takmicenjima (eligibility), koja je u tom slucaju znatno kraca i zavisi pre svega od broja semestara provedenih u dodiplomskom studiranju. Zbog složenosti ovog pravila, potrebno je individualno obraditi svaki slucaj i proveriti pravila NCAA i NAIA organizacije da bi se utvrdilo ima li kandidat mogucnosti za dobijanje takve stipendije. Stoga preporucujemo da ispunite nasu besplatnu i neobvezujucu prijavu kako bi vam mogli u tome pomoci.

Koja je razlika izmedu College i University?

Razlika izmedu College i University je samo nominalna. Podela na College i University odnosi se na velicinu fakulteta i slicne kriterijume. Za vas je najvažnije da obe institucije dodeljuju važecu Bachelor diplomu.

Gdje cu biti smesten za vreme studija?

Smestaj zavisi od univerziteta na koji se upisujete. U praksi postoje dve opcije - u studentskom domu (on campus) ili u stanu (off campus). Najcesca izabrana opcija je boravak u studentskom domu, i mi je preporucujemo za pocetak studija radi bržeg upoznavanja studenata i prilagodavanja studentskom životu. Campus je ponekad velicine jednog manjeg grada, s obzirom da neki univerziteti imaju po 20,000-30,000 studenata. Neki univerziteti nemaju sopstveni Campus, i tada studenti žive u stanovima, ali se novopridosli sportisti u pravilu pridružuju kolegama iz ekipe koji ce pomoci novajlijama u sto bržoj adaptaciji.

Gdje cu se hraniti?

Na Campusu postoji restoran u kojem se hrane svi studenti, pa tako i sportisti. Ukoliko se student odluci za život off-campus, sam (sa cimerima) priprema hranu.

Koja je vrednost stipendije?

Vrednost stipendije koja ce vam biti ponudena zavisi iskljucivo od trenera koji vam je dodeljuje, odnosno od njegove procene koliko mu "vredite". Realna je opcija dobijanja pune sportske stipendije koja pokriva 100% troskova (skolarina, stanovanje i hrana). Student ne dobija novac, vec jednostavno uz racun za skolovanje dobija i stipendiju kojom to podmiruje. Uobicajeno je da stipendija pokriva izmedu 30% i 100% troskova.

Koje troskove finansiram sam?

Postoje i pojedini neizbežni troskovi života koje snosi sam student. To su:

Troskovi avionske karte,
Troskovi zdravstvenog osiguranja,
Troskovi knjiga,
Džeparac i ostali životni troskovi.

Da li je moguce raditi u SAD uz studiranje i studentsku F-1 vizu?

Uz ovaj odgovor, smatramo da je korisna i informacija da vam je potrebna pocetna finansijska podrska, barem za prvih par meseci u SAD. Svaki student sme raditi na Campusu (bilo koji posao) od samog pocetka studija, dok je posao van Campusa legalan tek nakon 9 meseci boravka u SAD i mora biti prijavljen u obliku prakse (intership ili tzv. CPT), koju studentu mora odobriti njegov akademski savetnik (advisor). Nakon dobijanja Bachelor diplome, student ima pravo na godinu dana prakticnog rada, i dalje sa studentskom vizom, tzv. OPT vezanog za diplomu.

Za koji period se dodjeljuje stipendija?

Iako se od nasih kandidata ocekuje natprosecan sportski doprinos, važno je napomenuti da stipendija ne može biti oduzeta u tekucoj akademskoj godini cak i u slucaju losih sportskih rezultata.

Sportske stipendije se dodeljuju na godinu dana i nijedan trener ne može dodeliti stipendiju za rok duži od toga, jer je to suprotno NCAA i NAIA pravilima.

Postoji nepisano pravilo medu trenerima da se stipendija iz godine u godinu ne smanjuje, tj. da se automatski u sledecoj godini daje minimalno ista stipendija kakvu student ima u tekucoj godini, ili sam trener pomaže studentu u pronalasku nove sredine.

Mogu li izgubiti pravo na stipendiju?

Sportsku stipendiju ne možes izgubiti zbog lose igre ili eventualnih povreda koje sprecavaju tvoj nastup u sportskom takmicenju.

Stipendiju možes izgubili ukoliko ne postujes pravila života na Campusu ili ukoliko tvoje akademsko napredovanje (minimalni GPA od 2.0) nije dovoljno za nastavak takmicenja u ligi i sl.